Iskustva naših trkača

Kako sam naučila da istrajem?

Šta se desi kada trčanje, koje je počelo iz potrebe, preraste u stil života?

Od same pomisli: „Da li bih ja to mogla?“ do trenutka kada nogama, glavom i srcem prelazim 21 kilometar!

Kako bih sebe što bolje motivisao i „saterao u ćošak“ objavio sam na FB da sam prijavio da istrčim maraton u Bg u aprilu 2019, čak sam i platio prijavu 6 meseci ranije. Da svi vide i da ne mogu da se izvučem, napravio sam i haštag #42u47 i krenuli su treninzi…

Nikada nisam volela da trčim i trčanje mi je uvek bilo napor čak i u vreme dok sam se ozbiljno bavila sportom. Nikad nisam razumela ljude koji vole da trče, međutim jedan klik na internetu je promenio sve.

Hm, ovo može biti zanimljivo, čekaj da vidim ipak trčim s vremena na vreme po kraju, šta može da mi bude teško. Aha, ima neki plan deluje fino, a trči se napolju. Mada, ne poznajem nikog tamo, možda ako bi neko išao sa mnom da ne idem sama… Ma hajde razmisliću.”

Kao najstariji član, mislim da bih svoje iskustvo u klubu mogla da podelim sa svima. Možda će moje iskustvo podstaći nove mlade ljude da počnu da trče u klubu Capital Crew Belgrade, po principu “e, kad može ona, što ne bih i ja“.

Pre nego što sam ušao u te vode sporta i trčanja svakodnevno sam slušao od kolege razne priče vezane za to. Nikad mi nije bilo jasno zašto baš to trčanje. Bio sam veliki protivnik toga. Takođe mi je pričao o trkama, različitim ciljevima i o putovanjima na kojima je ostvarivao te ciljeve. Kao osoba koja obožava da putuje pomislio sam kako je to dobro ali za tako nesto mi treba spremnost koju ja tada nisam imao. Ja, sa svojih 125kg, da krenem da trčim?! Teško da bih se upustio u taj poduhvat da nije bilo čuvene opklade. Dogovor je bio da treniram 6 meseci. Ako istrčim polumaraton nakon tog perioda izgubiću opkladu (nisam verovao u sebe).

Ovo je već peta godina kako se rekreativno bavim trčanjem, a u klubu sam oko godinu i po. Došla sam posle višemesečnog ubeđivanja (da ne kazem smaranja) od strane moje sestre. Krenule smo zajedno da trčimo još dok smo studirale kad god bismo našle slobodno vreme.

Meni je promenilo život. Ja sam majka, supruga i zaposlena žena sa milion obaveza i kao mnogi mislila sam da je nemoguće sve uskladiti, i nisam uspevala, dok nisam počela da trčim. Trčanje mi je dalo snagu, pomoglo da pobedim samu sebe i da savladam strahove od neuspeha. Podiglo samopouzdanje i pobudilo želju da osvojim svet.

Jedan od najčešćih izgovora među studentima, koje sam priznajem i sama mnogo puta izgovorila, jeste: „Da, da, trčanje je super ali znaš nemam baš sada vremena, bliži se ispit/kolokvijum, a povrh svega sve to košta, a znaš kako je kada si student“.