ZAŠTO TRČIM?
(I zašto je možda vreme da i ti probaš)
Sećam se tog trenutka.
Negde na putovanju, sedim u kafiću, gledam kroz prozor a napolju prolaze oni. Trkači. Rano jutro, dok se grad još budi, dok ulice mirišu na sveže opran asfalt, dok svetla reklama trepere u izmaglici. Ljudi i sami, i u paru, i u grupama presecaju trotoare, staze, parkove. I tada sam se pitala:
Zašto svi ovi ljudi trče? Šta ih pokreće da ustaju u zoru ili trče po mraku? Zašto ih ima svuda – u Beogradu, Parizu, Njujorku, pored mora, uz reke, preko planinskih staza? Šta je u tom pokretu što povezuje ceo svet?
Kako je moja priča počela?
Vođena tom radoznalošću, zadala sam sebi izazov: istrčaću polumaraton. U početku je zvučalo ludo. Početnik. Bez plana. Bez iskustva.
I onda sam odlučila da se priključim CityRunners trkačkom klubu. Nisam ni znala da tim korakom ulazim u jedan, za mene, potpuno novi svet.
Prvi treninzi: od sumnje do osmeha
Sećam se prvih koraka. Stojim, duboko udišem vazduh, gledam oko sebe. U glavi pitanja: „Šta ja ovde radim?“ „Mogu li ja ovo?“ A onda glas u meni kaže: Polako. Nije poenta da budeš najbrža. Poenta je da uživaš. I tako, jedan trening, jedan long run, jedna trka za drugom i počela sam da učim.
Za šest meseci, od potpune početnice, postala sam dvostruka polumaratonka (Beograd i Dubrovnik), istrčala tri trke na 10 km, jedan trail i OCR trku s preprekama. Svaka od tih avantura nosi svoj miris i boju. Kiša na beogradskim ulicama. Sunce koje prži dok trčim uz dubrovačke zidine. Blato koje se lepi za patike na trail stazi. Adrenalin dok preskačem prepreke na OCR-u.
Ali znaš šta? Medalje nisu ono što mi je ostalo urezano. Ono što mi je trčanje zaista donelo je učenje o sebi. Trčanje te uči strpljenju, upornosti, fokusu. Trčanje nije samo fizička aktivnost, to je mentalna igra. Glava ti je uključena sve vreme:
-Koliko još kilometara?
-Kako dišem?
-Mogu li malo brže?
Svaki trening dužine je nova avantura gde imaš uspone i padove, trenutke kad ti se čini da letiš i trenutke kad bi najradije stao. I baš u tim trenucima, kad ti sve govori da odustaneš, ti učiš kako da postaneš jači.
Nakon svakog treninga, osećaj je… neprocenjiv. Energija, bolji fokus, bolje raspoloženje, osećaj da si pomerio granice – to ne može da se meri ni sa čim. I što je najbolje, taj osećaj nosiš sa sobom u sve druge sfere života. Postaješ organizovaniji, disciplinovaniji, naučiš da ceniš male korake ka velikim ciljevima.
Zašto je zajednica važna?
Iako je trčanje na prvi pogled individualan sport, za mene je upravo zajednica ono što pravi razliku. Bez podrške kluba, trenera i ekipe sam sigurna da ne bih uspela. Ima nešto posebno u tome kada te neko bodri na zadnjim kilometrima, kada vidiš osmehe svojih trkača, kada zajedno slavite uspehe. Zajedno treniramo, smejemo se, pomažemo jedni drugima, učimo. To zajedništvo je ono što me vuče napred.
Benefiti trčanja? Više nego što možeš da zamisliš.
✔ Fizičko zdravlje – jača srce i pluća, bolja kondicija, lepša figura.
✔ Mentalno zdravlje – smanjenje stresa, više samopouzdanja, unutrašnji mir.
✔ Društveni život nova prijateljstva, inspiracija, osećaj pripadnosti.
Trčanje je terapija, izazov, igra, disciplina i uživanje – sve u jednom.
Ovo je tek početak!
Kad me neko pita šta planiram dalje, nasmejem se.
Planiram SVAŠTA!
Nove trke, novi kilometri, možda čak i prvi maraton. Ali ono što me najviše raduje nije samo cilj već ceo proces, svaki trening, svaki znoj, svaka avantura koja dolazi s tim.
Trčanje me je naučilo da nije poenta u tome da budeš najbolji ili najbrži. Poenta je da budeš bolji nego juče. Da svakim korakom gradiš jaču verziju sebe. I zato, ako se pitaš da li da počneš moja poruka je jasna: probaj!
Možda ćeš, kao i ja, otkriti da je trčanje mnogo više od sporta. Da je to način da zavoliš sebe, svoje telo i svoj život – jedan korak po jedan kilometar.
