Postoje dva događaja koja su uticala na rađanje moje ljubavi prema trčanju.
To su bile Olimpijske igre u Atini 2004. godine i Beogradski maraton naredne godine, kada sam se igrom slučaja zatekao na Terazijama dok su najbrži maratonci prolazili kroz cilj praćeni ovacijama. Divljenje koje sam osećao prema njima probudilo je u meni želju da i sam počnem da trčim, te sam se 2006. godine upisao u školu atletike.
Iako imam utisak da mi je trčanje nakon toliko vremena postalo sastavni deo života i premda imam još dosta ciljeva na tom polju, mislim da je pronalaženje motivacije jedan od najvećih izazova za mene tokom poslednjih godina.
City Runners Club mi je doneo novu dimenziju u pogledu na trčanje. Iako je trčanje naizgled vrlo jednostavna aktivnost, ljudi imaju različitu filozofiju treninga, različite pristupe i motive koji ih pokreću, a meni je zanimljivo i značajno da slušajući druge širim sopstvene vidike.
Osim toga, klub mi je do sada doneo mnogo novih poznanstava i lepe trenutke. Iako je trčanje samo po sebi individualna aktivnost, tim i klub igraju vrlo važnu ulogu.
Svaki trening je lakši sa ekipom!
